Ekologija: sve o indeksu popravljivosti
Šta je planirano zastarevanje?
Ovo je praksa proizvođača elektronskih i električnih proizvoda da smanjiti životni vek ovih kako bi se povećala njihova stopa zamene. Ova praksa je odgovor na ekonomsko pitanje povećanja profita. U stvari, što brže proizvod dođe do kraja životnog veka, brže će ga potrošač otkupiti i proizvođač će više zaraditi. Međutim, na strani potrošača, ovaj proces opterećuje kupovnu moć, jer ih osuđuje na ponovnu kupovinu istog proizvoda nekoliko puta.
Postoje tri vrste planirane zastarelosti:
- Tehnička zastarelost. U ovom konceptu, komponenta proizvoda ima ograničen životni vek i ne može se popraviti. Takođe je da nema rezervnih delova. Ovo je slučaj, na primer, sa telefonom sa ugrađenom baterijom. Potonji generalno ima relativno kratak vek trajanja i ne može se popraviti. Korisnik je stoga dužan da zameni telefon čim se baterija ošteti.
- Estetska zastarelost. U ovom slučaju, kompanija reklamira prednosti novog proizvoda ubrzo nakon puštanja prethodnog u prodaju. Ona zatim koristi oglašavanje da ubedi da je nova efikasnija kako bi podstakla novu kupovinu.
- Zastarelost softvera. To je zastarelost uređaja koja je rezultat njegove nekompatibilnosti sa novom verzijom softvera ili aplikacije.
Ova praksa se u Francuskoj kažnjava kao zločin od 2015. godine.
Koji su uticaji planiranog zastarevanja na životnu sredinu?
Prvobitno, planirana zastarelost je korišćena kao sredstvo za revitalizaciju potrošnje u ekonomiji na ivici propasti. Zaista, što više potrošači kupuju, to su kompanije sklone povećanju proizvodnje, a time i zapošljavanju više. Rezultat je ekonomski rast. Gledajući unazad, međutim, nekoliko udruženja (Stop programiranoj zastarelosti ili Prijatelji Zemlje) počelo je da osuđuje ovu praksu zbog njenih štetnih posledica, posebno po životnu sredinu:
- Povećanje proizvodnje otpada. Francuz proizvede 573 kg otpada godišnje i baci u proseku 9 električnih i elektronskih uređaja. Da ne spominjemo trošak koji ovo predstavlja, eliminacija takve količine otpada neminovno doprinosi neto povećana stopa zagađenja.
- Prekomerna eksploatacija, čak i rasipanje prirodnih resursa. Ilustracije radi, pravljenje pametnog telefona zahteva 70 komponenti, od kojih su neke retke, kao i veliku količinu energije. Međutim, potražnja za visokom tehnologijom nastavlja da raste, što povećava ekološki pritisak njihove proizvodnje.
- Povećanje emisije CO2. Zaista, proizvodnja, transport, skladištenje i upravljanje na kraju životnog veka električnog ili elektronskog uređaja su procesi koji emituju CO2. Dakle, što se proizvodnja više povećava, veća je i emisija CO2.
Indeks popravljivosti električnih i elektronskih uređaja za borbu protiv planirane zastarelosti
Vodeća mera za zakon protiv otpada, uvođenje obaveze prikazivanja indeksa popravljivosti na električnim i elektronskim uređajima ima za cilj da produži vek trajanja ovih poslednjih. Konkretno, to će biti logo koji mora biti „prikačen direktno na proizvod ili njegovu ambalažu i na prodajnom mestu“. Tako će prikazati rezultat od 1 do 10 sa ciljem da ukaže na nivo lakoće popravke dotičnog proizvoda. Prvo testiran na pet kategorija pilot proizvoda (pametni telefoni, laptopovi, mašine za pranje veša, televizori i kosilice), uređaj će morati da se proširi na veći broj električnih i elektronskih proizvoda.
Ciljevi indeksa popravljivosti su:
- Na strani potrošača, da proveri kvalitet proizvoda kako bi ga uporedio sa drugim pre kupovine;
- Što se tiče proizvođača, da ih podstakne da poboljšaju trajnost, a time i kvalitet i robusnost svojih proizvoda kako bi ostali konkurentni.
Ova mera bi trebalo da se primenjuje od 1. januara 2021. Njenom primenom, francuska vlada ima za cilj da poveća stopu popravljivosti električnih i elektronskih proizvoda sa 40% na 60% u roku od pet godina.
Međutim, mnoga udruženja smatraju ovu meru nedovoljnom koja smatra da najveća prepreka koja sprečava potrošače da pribegnu popravci leži u njenoj ceni.
Neke akcije koje treba usvojiti u cilju borbe protiv planirane zastarelosti
Takođe se naziva i organizovano zastarevanje, planirano zastarevanje ima za cilj da uvek gura potrošnju u korist proizvođača i na štetu planete. Međutim, tome se može odupreti ako sledite nekoliko jednostavnih praksi:
- Oduprite se pozivu na novine. Normalno je da proizvođači stalno hvale svoje proizvode. Međutim, potrošač takođe može izabrati da ih ignoriše. Zašto zameniti pametni telefon kada i dalje radi odlično?
- Naučite i uporedite pre kupovine da biste izabrali kvalitetan uređaj. Čak i ako to znači da plaćate više, mogli biste da kupite proizvod sa zagarantovanom izdržljivošću umesto da rizikujete kupovinu jeftinijeg koji se mora zameniti nakon godinu dana.
- Odlučite se za polovne uređaje. Danas postoje inovativne platforme za kupovinu polovnih pametnih telefona i drugih kućnih aparata koje popravljaju iskusni proizvođači. Back Market je, na primer, postao poznat zahvaljujući konceptu ponovnog pakovanja.
- Uzmite produženu garanciju.
- U slučaju kvara uređaja, postoji nekoliko rešenja da ih popravite pozivanjem servisera ili praćenjem uputstva na mreži, na primer. Međutim, ako svi pokušaji propadnu, postoji poslednja šansa da se učini nešto dobro za planetu. Tada je dovoljno da se korišćeni uređaj vrati u resursni centar, na primer. Uređaj će tako moći da nađe drugi život tako što će biti preusmeren na drugi posao ili obezbeđivanjem rezervnih delova za drugi uređaj.
